Ромео и Jулија

Шекспирова трагедија “Ромео и Јулија” представља ремек-дело светске књижевности у којој се ради о непрекидивој, правој љубави између двоје младих. Ово је све почело у малом граду, Верони. Почела је љубав коју нико никада није успео угасити, љубав која је трајала вечно. 
Ромео и Јулија су превазишли све препреке које су наишли на свом путу до заједничког живота, били су спремни на све, да се одрекну свог имена, да се одрекну онога што јесу, само да би били заједно. Није их занимало туђе мишљење, јер једино што им је било битно јесте да се воле. Љубав је слепа, јер они нису гледали очима, већ срцем. Моје мишљење је да човек више ствари треба да види срцем, јер све оно што видимо очима је површно. Они нису гледали на њихову љубав као забрањену и немогућу јер су њихови родитељи међусобно у рату, већ као нешто за шта се треба борити. 
Љубав је нешто што нам даје снагу да наставимо даље, али уједно је она и наша немоћ. Ромеа и Јулију је љубав дигла до неба, али их је такође и спуштала до дна. Али чак и у тим тренуцима они су били ту једно за друго. Схватила сам да са особом коју волимо треба да будемо и у најгорим моментима његовог живота, да му будемо подршка. 
Схватила сам зашто су они били тако истрајни, јер проблеми који су иначе велики се чине толико малим зато што кад је љубав присутна као да ништа друго ни не постоји. 
Ништа не може прекинути истинску љубав, поготово не мржња која је започета без разлога. Без обзира што су имали довољно разлога да одустану од њихове љубави, схватили су да је вредно потрудити се и жртвовати се. Изгубили су доста тога, али све је то вредело. 
Надам се да ћу у животу пронаћи неког ко ће ме волети и борити се за мене као што се Ромео борио за Јулију. 
Они су себи урезали снажна осећања која ће их пратити док последњи откуцај срца не стане јер ће они у животу или у смрти бити заувек заједно, јер нема те силе која може да раздвоји двоје младих у правој љубави.